Narodno pozorište

Pre odluke o podizanju pozorišta na Zelenom vencu 1852. (koje nije ni podignuto zbog nesigurnih temelja na močvarnom tlu) već je postojalo beogradsko pozorište. To prvo pozorište prvi put je predstavilo beogradskoj publici tragediju Jovana Sterije Popovica ‘Smrt Stefana Dečanskog’ 4. decembra 1841. u Teatru na dumruku. Zgrada dumrukane (carinarnice) izgrađena je 1835. po projektu Franca Jankea u današnjoj Karađorđevoj ulici, u Savamali kod Velikih stepenica. To je bilo vreme razvoja prve trgovačke zone u Beogradu, Savamale, izgradnje modernih zgrada i prve carinske zone koja je trebalo da popuni državnu blagajnu u vlasništvu Miloša Obrenovića.

Glumci pozorišta u carinarnici odigrali su poslednju predstavu u dumrukani 20. avgusta sledeće godine. Kada je reč o prvom pozorištu, trenutak je za podsećanje i na prvu predstavu – melodramu u tri čina ‘Kraljević Marko i Arapin’ Atanasija Nikolića – izvedenu 7. novembra 1841. u Knjaževom zdanju.

Posle 1850. pozorišne predstave održavane su u zgradi Knjaževe pivare. Pivara je bila vlasništvo supruge Miloša Obrenovića, kneginje Ljubice. Pivaru na uglu današnjih ulica Gavrila Principa, Balkanske i Admirala Geprata projektovao je Nikola Živković a poslednji i najpoznatiji zakupac bio je Ignjat Vajfert, otac Đorda Vajferta. Sin je Pivaru preuzeo 1873. i kasnije postao jedan od najbogatijih građana Srbije ali ne zahvaljujuci prodaji piva već ulaganju u kopanje rude bakra u Borskom rudniku čiji je bio prvi vlasnik. Zgrada Pivare je srušena 1935.

Arhitekta Nikola Živković kumovao je pojavi još jednog pozorišta, ovoga puta ne u Pivari već u zgradi Konjičke škole Manjež. Na tom mestu prethodno je bila barutana sazidana sredinom četrdesetih godina XIX veka, najverovatnije 1834. Dvadeset godina kasnije barutana je premeštena i na istom mestu izgrađena je zgrada Vojne škole jahanja, po Živkovićevom projektu, uz koju su se nalazile i konjušnice.

Posle Prvog svetskog rata zgrada Narodnog pozorišta bila je oštećena bombardovanjem pa je pozorište prebačeno u Manjež i prva predstava odigrana je u januaru 1920. Posle dve i po godine obnovljena je zgrada Narodnog pozorišta a Pozorište na Cvetnom trgu radilo je do 1927. kada je drvena zgrada izgorela. Na istom mestu sagrađeno je novo pozorište, danas Jugoslovensko dramsko pozorište.

Knez Mihailo Obrenović simbolično je označio temelje zgrade Narodnog pozorišta četiri dana pre svoje smrti 6. juna 1868. Projekt je uradio arhitekta Aleksandar Bugarski a Narodno pozorište otvoreno je 13. novembra 1869. predstavom Đorđa Maletića ‘Posmrtna slava Mihaila Obrenovića’. U neposrednoj blizini Pozorišta izgrađen je i spomenik knezu Mihailu Obrenoviću 1882., na današnjem Trgu Republike.

1939. godine formirano je Umetničko pozorište inicijativom glumca Nikole Popovića kao nastavak tradicije privatnih profesionalnih pozorišta Brane Cvetkovića i Dušana Životića. Pozorište je davalo predstave na Kolarčevom narodnom univerzitetu i kalemgdanskoj letnjoj pozornici.

12. novembra 1956. otvoren je Atelje 212 – prvo avangardno pozorište u nas, u zgradi Borbe. U novi objekat, na današnjoj lokaciji u ulici Lole Ribara broj 21, izgrađen po projektu arhitekte i reditelja Bojana Stupice, seli se 20.12.1964. 1967. je otvoren prvi BITEF – međunarodni festival novih pozorišnih tendencija koji će putem brojnih pozorišnih ansambala omogućiti našim gledaocima da se upoznaju sa savremenim dostignućima modernih pozorišta. Umetnički rukovodioci su bili Mira Trailović i Jovan Ćirilov.