Zlatna moruna

Legendarna kafana u neposrednoj blizini pijace Zeleni venac na uglu ulica Kraljice Natalije i Zeleni venac danas je kineska prodavnica. Džidža bidže su posvuda, čak i lampion krasi ulaz. Više nema ni spomen ploče koja je potsećala da je tu nekad bila kafana. I to kakva kafana! Ne toliko čuvena po iću i piću, ali verovatno i po tome, već što su se tu okupljali pripadnici „Mlade Bosne” još onomad, u osvit Prvog svetskog rata. Prilike pred Prvi svetski rat su vodile ka ujedinjenju južnoslovenskih naroda, a Austrougarska je bila najveća pretnja. Tako su se formirale narodno – revolucinarne grupe „Mlada Bosna”, „Narodna odbrana” i „Crna ruka”.

Austrougari su imali, slobodno ćemo napisati, „poseban” odnos prema južnoslovenskim narodima. To se ogledalo i u tome što ženu nadvojvode i prestolonaslednika Frnaca Ferdinanda, inače pripadnicu češke aristokratske porodice, Sofiju Hotek nikad nisu priznali za zakonitu suprugu budućeg kralja. Baš zato, njihova deca nisu imala prava na presto, a Ferdinand je mogao da se pojavljuje sa suprugom jedino kao vojno lice. Onda je odlučio da ode sa svojom izabranicom u Sarajevo, baš na važan srpski datum – Vidovdan. Na vojnu smotru. Opasna provokacija za Srbe. Fatalna odluka za Ferdinanda. Upozoravali su ga da bi moglo da dođe do nereda. Nije mario.

U kafanu „Zlatna moruna” je na ime Nedeljka Čabrinovića stiglo pismo iz Bosne sa vešću zagrebačkog lista „Srbobran” o dolasku Franca Ferdinanda u Sarajevo. Tako je ime kafane ušlo u istoriju kao mesto okupljanja tri mladobosanca –Trifka Grabeža, Gavrila Principa i Nedeljka Čabrinovića. Priča kaže da je Princip bio najlošiji strelac, ali da je, eto, baš kad je trebalo, promenio tok istorije. Ostatak priče znate. Sada znate i da je „Zlatna moruna” otpivala u nepovrat, čini se. A do skora je bila kafana. Baš danas, na Principov rođendan, valja podsetiti Beograđane da je tu bila značajna „institucija” u Srba. Jedna od kafana gde su se donosile odluke. Izgleda da se niko od zvaničnika ovog grada nije potrudio da je sačuva, da sačuva uspomenu na to davno vreme, na te bundžije koji bi danas upotrebom moderne terminologije imali moderno zvanje – teroristi. Možda baš zato što se sve menja, neko je odlučio da treba promeniti i namenu ovog lokala. U skladu sa terminologijom. Kinezi su, očigledno, dobro platili za „Morunu”.

Prve beogradske kafane

Prve kafane sagrađene su na Varoš-kapiji i u Savamali sredinom XIX veka. Jedna od njih nastala je u zgradi sagrađenoj još 1820. koju je podigao trgovac Naum Ičko a od njega je kupio knez Miloš 1825. i poklonio je svom doktoru Ećim-Tomi po kome je kafana dobila prvi naziv: Ećim-Tomina. To je bila današnja kafana ? (Znak pitanja) koja od 1878. nosi naziv Kod pastira, u vreme kada je njen vlasnik bio Bogosav Ivković.

Ova kafana, u današnjoj ulici Kralja Petra, prekoputa Saborne crkve, pod novim vlasnikom Ivanom Pavlovićem 1892. dobija nov naziv zbog lokacije – Kod Saborne crkve. Prota Novica Lazarević zaprepašcćn novim nazivom kafane obratio se mitropolitu srpskom, vladici Inokentiju, posle čega je usledila i tužba policiji i zabrana svim sveštenicima i crkvenom osoblju da posećuju kafanu čiji je naziv protumačen kao svetogrđe. Vlasnik Ivan Pavlović skinuo je natpis a posle bezuspešnog traženja novog naziva odredio da se postavi firma s nacrtanim znakom pitanja, koja postoji i danas.

Kafana Zeleni venac ima čast da je po njoj nazvan čitav beogradski kraj i danas jedna od najvećih pijaca. Kuću u kojoj je bila kafana izgradio je 1840. Stojan Simić. Prvi zakupac bila je Nemica koja je 1838. krenula za Srbiju, udovica Herman, čiji je muž na putu umro. Kada je preuzela kafanu gospođa Herman nije istakla natpis već je iznad ulaza postavila venac od zelenog lima po čemu je kafana i dobila naziv. Da zbog izgradnje autobuske okretnice zgrada nije srušena šezdesetih godina dvadesetog veka, imali bismo priliku da i danas uživamo u jednoj od najstarijih beogradskih kafana.

Tri šešira, najstarija skadarlijska kafana iz 1864., nikada nije promenila naziv a dobila ga je u nasleđe. U toj kući prethodno je postojala radionica za izradu šešira, vlasnika Dimovića, koji je umesto firme na plehanoj tabli nacrtao samo tri šešira. Radionicu je zamenila kafana ali kako tabla nije uklonjena do danas je ostao naziv Tri šešira.

Kafana Dardaneli nalazila se na mestu današnjeg Narodnog muzeja na Trgu Republike još 1855. Prvi vlasnik Afif-beg iz Užica prodao je 1862. Kosti Ivkoviću a zatim je u zakup uzeo Mita Ristić. Posle izgradnje Narodnog pozorišta 1869. kafana Dardaneli postala je stecište glumaca, književnika, novinara, slikara. Pročelje i bašta Kafane bili su okrenuti ka spomeniku knezu Mihailu. Kafana Dardaneli srušena je 1901.

Kafana Kolarac, sagrađena sedamdesetih godina XIX veka, nalazila se na početku Makedonske ulice ka Trgu Republike, u kompleksu zgrada koje su pripadale Iliji Milosavljeviću, rodom iz Kolara. Na tadašnjem Pozorišnom trgu kafana Kolarac okupljala je političare, oficire i državne činovnike, tu su organizovani i balovi ali i zavere. Pretpostavlja se da je zavera u Kolarcu prethodila ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin. Kafana Kolarac srušena je tokom nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941.

Kafana Albanija podignuta je četrdesetih godina XIX veka, posle proglašenja Srbije kneževinom, na mestu gde se i danas nalazi palata Albanija, dugo najveća zgrada u Beogradu. Stara kafana ispred koje su stajali fijakeri bila je poznata po satu kod koga su zakazivani poslovni ali i ljubavni sastanci. Kafana Albanija i časovnik ispred nje srušeni su tridesetih godina XX veka.

Kafana Kod dva bela goluba ili Dva bela goluba, kako su je takođe nazivali, postojala je od 1840. na uglu danšnjih ulica Hilandarske i Svetogorske. Naziv kafane ostao je od prethodne firme istog vlasnika, Jovana Kujundžića, koji je bio krojač i iznad radnje imao tablu s dva nacrtana goluba i makazama. Kada je Kujundžićeva porodica prodala imanje Zanatskoj komori za podizanje Zanatskog doma uslov je bio da na novoj zgradi bude i figura dva bela goluba. Zanatlije su reč održale a kasnije je Zanatski dom predat u nadležnost Radio Beograda. Kafana kod Dva bela goluba srušena je 1903. a za pokolenja nije ostavljen ni njen znamen. Nova kafana Dva bela goluba danas postoji na početku Skadarlije.

Beograd može da se pohvali da je nekada imao najviše “zlatnih” kafana, bar kada je reč o njihovim nazivima: Zlatni grozd, Zlatna lađa, Zlatni šaran, Zlatna moruna, Zlatni tučak, Zlatno burence, Zlatni anđeo, Zlatna slavina, Zlatni bokal, Zlatni konj, Zlatni krst (danas Dušanov grad)…